недеља, 30. март 2014.

Isplata plata od 1. marta 2014. godine?


Gospodin Ljubiša Lazarević nam evo opet pomaše da se snadjemo u novim pravilima igre
Sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa punu primenu ima tek od 1. marta 2014. godine. Do tada važi tzv. prelazni režim u kojem se plate i ostala primanja fizičkih lica na koja se plaća porez po odbitku, isplaćuju na stari način, dok je predaja poreskih prijava dupla. Odnosno poreske prijave se predaju u papirnom obliku, ali se podnose i pripadajuće poreske prijave u elektronskoj formi do kraja tekućeg meseca.
Možda je upravo ovaj nametnuti dupli posao za knjigovođe i doveo do toga da se u informacioni sistem Poreske uprave sliva manje elektronskih poreskih prijava nego što je očekivano. Mi se u kancelariji šalimo da je na delu tihi štrajk knjigovođa. Ali naravno da je posredi nešto drugo. Naime, nelogično je očekivati da će knjigvođe sa oduševljenjem dočekati i sprovoditi takve promene za koje sami državni službenici kažu da su veće nego prilikom uvođenja PDV-a. I to u dva meseca koja u zbiru imaju najmanje dana (januar i februar), u kojima ima 7 dana državnih praznika i 16 dana vikenda, kada se sređuju popisne liste, usaglašavaju stanja sa partnerima i poreskim organima i priprema godišnji finansijski izveštaj i još niz “sitnih” poslova.
Da podsetimo, porez po odbitku (ovaj termin uključuje i doprinose za socijalno osiguranje) se plaća na sva primanja fizičkih lica kada istovremeno sa isplatom neto iznosa postoji i obaveza plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa. Iako se propisima ne uvodi nova obaveza u pogledu plaćanja poreza, tehničke novine će za pojedine značiti da poreske obaveze moraju platiti pre nego kasnije.
Kako je navedeno na sajtu jedne od banaka koje posluju u Srbiji, postupak isplate plata i drugih ličnih primanja koji će biti u primeni od 1. marta 2014. godine, podrazumeva sledeće:
  • isplatilac prihoda podnosi poresku prijavu za porez po odbitku Poreskoj upravi pre isplate prihoda; poreska prijava se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave;
  • na osnovu podnete i prihvaćene poreske prijave, isplatilac prihoda dobija iznos i poziv na broj odobrenja (BOP) po modelu 97 od Poreske uprave, koji će koristiti prilikom plaćanja poreza i isplate prihoda, odnosno upisivati kao "poziv na broj" na nalogu za prenos i nalogu za isplatu;
  • banka prilikom izvršenja naloga klijenata kojima se vrši plaćanje poreza i isplata prihoda, kontroliše ispravnost poziva na broj slanjem upita prema Poreskoj upravi;
  • banka će izvršiti samo one naloge za koje proverom kod Poreske uprave dobije potvrdu o ispravnosti.
Takođe, na sajtu Poreske uprave je objavljeno uputstvo koje treba da olakša poreskim obveznicima popunjavanje naloga prilikom isplata plata. Koristeći navedno uputstvo objasnićemo kako se vrši isplata zarada od 1. marta 2014. godine.
Plaćanje poreza u sistemu objedinjene naplate poreza i doprinosa vrši se na jedinstven račun za sve poreske obveznike, koji je samo u te svrhe i otvoren.
Radi sprovođenja sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa izvršene su izmene u šiframa plaćanja. Nove šifre plaćanja možete videti prateći internet vezu.
Šifra plaćanja koja se unosi u nalog ima tri cifre, od kojih prva predstavlja šifru klasifikacije prema obliku plaćanja, a druge dve šifru klasifikacije prema osnovu plaćanja.
U zavisnosti od toga koja je šifra plaćanja navedna na pojedinim instrumentima platnog prometa (a to su: nalog za uplatu, nalog za isplatu, nalog za prenos i nalog za naplatu) postoji obaveza upisivanja poziva na broj odobrenja koji je dodeljen od strane Poreske uprave (u daljem tekstu: BOP).
U vezi sa objedinjenom naplatom poreza i doprinosa, od važnosti su samo nalog za prenos i nalog za isplatu. Naime, nije moguće izvršiti uplatu ovih javnih dažbina putem naloga za uplatu tj. opšte uplatnice.  Porez po odbitku, kao i prihodi na koje se plaća porez po odbitku ako je isplatilac prihoda fizičko lice, obavezno se plaćaju bezgotovinski, korišćenjem naloga za prenos u koji se upisuje BOP.
Pravno lice ili preduzetnik koji prihode fizičkim licima na koje se plaća porez po odbitku isplaćuje gotovinski, u nalog za isplatu kojim podiže sredstva za plaćanje ovih prihoda obavezno unesi BOP.
Dakle, prvi korak je podnošenje elektronske poreske prijave PPP-PD putem portala Poreske uprave. Ako je podneta prijava ispravna, to će rezultirati povratnom informacijom koja će (pored ostalog) sadržati i poziv na broj odobrenja (BOP).
Ovde nećemo pisati kako se podnosi poreska prijava u elektronskom obliku. Za to upućujemo na internet strane Poreske uprave, na knjigovođe i stručne publikacije. Da bi uopšte pravno lice ili preduzetnik mogao da pristupi portalu Poreske uprave potrebno je da, putem popunjavanja i predaje tzv. PEP obrasca u papirnom obliku u Poresku upravu, ovlasti knjigovođu ili drugu osobu koja ima kvalifikovani elektronski sertifikat ili da zakonski zastupnik ima kvalifikovani elektronski sertifikat.
Preporučujemo i ranije objavljene tekstove na ovom sajtu:

Propisan je račun za objedinjenu naplatu poreza i doprinosa po odbitku

Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku, vrši se na sledeći račun:
840-4848-37 – Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku,
ili za elektronsko plaćanje:
840000000000484837 – Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku.
Poziv na broj odobrenja sastoji se iz dvocifrenog kontrolnog broja i sedamnaestocifrenog niza brojeva koji za plaćanje poreza po odbitku u objedinjenoj naplati uvek počinje sa 9 (prefiks).

Dakle, nakon dobijanja BOP-a od Poreske uprave potrebno je popuniti naloge i poslati / predati ih banci. Evo primera za popunjvanje naloga koji su dati u gore navedenom uputstvu:

1. Bezgotovinsko plaćanje poreza po odbitku

Popunjavanje naloga za prenos - porez po odbitku

2. Bezgotovinsko plaćanje zarade zaposlenom

Popunjavanje naloga za prenos plata zarda

3. Podizanje gotovine u banci za isplatu zarade zaposlenom

popunjavanje naloga za isplatu plata zarada

4. Bezgotovinsko plaćanje naknade zarade za bolovanje preko 30 dana

popunjavanje naloga za prenos bolovanje preko 30 dana

5. Plaćanje poreza po odbitku asignacijom / cesijom

popunjavanje naloga za prenos cesija asignacija porez po odbitku

6. Plaćanje zarade zaposlenom asignacijom / cesijom

popunjavanje naloga za prenos cesija asignacija plata zarada
Poreska uprava je objavila i tabele u kojima je pregledno dato za koje šifre plaćanja postoji obaveza upisa BOP-a u nalog za prenos i nalog za isplatu. Te tabele dajemo u nastavku.

Tabela 1. Šifre plaćanja u transakcijama raspodele i obaveznost upisa BOP

ŠifraNazivOpisObaveznost BOP
40Zarade i druga primanja zaposlenihzarada; lična zarada preduzetnika; razlika zarade lica postavljenih na javnu funkciju za vreme obavljanja te funkcije; ugovorena naknada za privremene i povremene poslove, kao i oporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodišnjih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenogDA
41Neoporeziva primanja zaposlenih, socijalna i druga davanja izuzeta od oporezivanja i obustave od zaradaneoporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodiš-njih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenog;socijalna i druga davanja izuzeta iz oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, izuzev naknade troškova volontiranja;obustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustaveNE
42Naknade zarada na teret poslodavcanaknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, a koja od prvog dana pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva poslodavca; naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana usled bolesti ili povrede van rada, zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, zbog određivanja za pratioca bolesnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje;naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog prema članu 116. Zakona o raduDA
44Isplate preko omladinskih i studentskih zadrugaisplata članovima zadruge s računa zadrugeDA
45Penzijeiznos penzija koji se isplaćuje penzionerima ili prenosi na njihove tekuće račune u banci i drugoj finansijskoj organizaciji, osim isplata u gotovom novcuNE
46Obustave od penzijaobustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustaveNE
47Naknade zarada na teret drugih isplatilacanaknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica;naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta do 3 godine;naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege detetaDA
48Prihodi fizičkih lica od kapitala i drugih imovinskih pravakamata, dividenda i učešće u dobiti, prinos od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, prihod od izdavanja nepokretnosti i pokretnih stvari, prihod od imovinskog prava nad autorskim delom, odnosno od prava industrijske svojine, prihodi od osiguranjaDA
49Ostali prihodi fizičkih licaprihod od ugovorene naknade za stvaranje autorskog dela, prihod sportista i sportskih stručnjaka, prihod od ugovora o delu i drugi prihodi fizičkih lica nepomenuti u šiframa od 40 do 48DA
53Uplata javnih prihoda izuzev poreza i doprinosa po odbitkuuplata javnih prihoda, i to poreza, izuzev poreza po odbitku, taksi, naknada i dr.NE
54Uplata poreza i doprinosa po odbitkuuplata poreza i doprinosa koje je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun najkasnije na dan isplate prihoda fizičkom licu po odbitkuDA
57Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih tekućih prihodaprenos sredstava sa uplatnog računa tekućeg prihoda u korist poreskog obveznika na ime više naplaćenih ili pogrešno naplaćenih tekućih prihodaDA, u slučaju povraćaja poreza po odbitku, u ostalim slučajevima NE
58Preknjižavanje više ili pogrešno uplaćenih tekućih prihodaprenos sredstava s jednog uplatnog računa tekućeg prihoda u korist drugog, a na ime više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih tekućih prihodaDA, u slučaju povraćaja poreza po odbitku, u ostalim slučajevima NE
Napomene:
  1. Ako poslodavac koristi mogućnost da naknade zarada koje isplaćuje na svoj teret u pojedinačnoj poreskoj prijavi (PPP-PD) iskazuje u okviru zarade, tada pri plaćanju zbirnog iznosa neto zarade i ove naknade zarade koristi šifru plaćanja za zarade (40).
  2. Šifre plaćanja 57 i 58 koristi samo Ministarstvo finansija Uprava za trezor.

Tabela 2. Šifre plaćanja klasifikacije prema obliku plaćanja i polje za upis BOP/PIB

ŠifraOblik plaćanjaOpisPolje
1GotovinskiGotovinske isplate s računaNalog za isplatu – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (zaduženje)
2BezgotovinskiPrenos (plaćanje i drugi transferi) s jednog računa na drugi računNalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje)
3ObračunskiObračunska plaćanja (za asignaciju/cesiju)Nalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje), a PIB lica za čiji račun se vrši plaćanje asignacijom unosi se u polje: poziv na broj (zaduženje)
9PreknjižavanjePovraćaj po osnovu više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih sredstava Preknjižavanje više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih sredstava sa jednog na drugi uplatni raćun javnog prigodaNalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (zaduženje), a PIB se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje) Nalog za prenos – u prijavi na teret BOP se upisuje u polje: pozivna broj (zaduženje), a u prijavu u korist BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje)
Napomena: šifru 9 koristi samo Ministarstvo finansija Uprava za trezor
"

Faktoring

Problematika faktoringa prvi put je regulisana posebnim zakonom koji se primenjuje od 24. jula 2013. godine (Zakon o faktoringu, „Sl. glasnik RS“, br. 62/2013). Donošenjem Zakona o faktoringu jasno se definišu uslovi i načini obavljanja tih poslova, pruža odgovarajuća pravna sigurnost za domaće i strane investitore.
Faktoring je finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. 
Faktoring je finansijska transakcija kojom se prodaje potraživanje (koje jedna firma ima prema drugoj) trećem licu (koje se naziva faktor) na popust u zamenu za neposredan novac kojim će finansirati nastavak posla. 
Firma prodaje svoje fakture sa popustom u odnosu na njihovu nominalnu vrednost, kada računa da će biti bolje da trenutno koristi sredstva i time učvrsti svoj rast i razvoj nego da ceka trenutak naplate koji je ponekad i neizvestan.
Učesnici u faktoringu su ustupilac, faktor i dužnik.
Ustupilac prodaje faktoru svoje potraživanje od dužnika, nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Ustupilac može biti banka, privredno društvo i preduzetnik sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima;

Faktor kupuje potraživanje od ustupioca i faktor može biti banka, privredno društvo organizovano kao akcionarsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću, sa sedištem u Republici, koje ima odobrenje ministarstva nadležnog za poslove finansija za obavljanje poslova faktoringa ili strana banka i strano privredno društvo – isključivo u međunarodnom faktoringu.

Dužnik je banka, privredno društvo i preduzetnik sa sedištem u Republici, odnosno ta lica sa sedištem u inostranstvu, registrovana u skladu sa domicilnim propisima.
Predmet faktoringa može biti svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika, kao i sa korisnikom sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine ili budžeta jedinica lokalne samouprave i korisnikom sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. 
Buduće potraživanje može biti predmet faktoringa samo ako je odredivo i ako ugovor o faktoringu sadrži podatak o tome ko će biti dužnik takvog potraživanja.
Faktoring može biti domaći i međunarodni, a prema obavezi preuzimanja rizika naplate potraživanja, može biti faktoring bez regresa i faktoring sa regresom.
Domaći faktoring je faktoring čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog prodajom robe ili pružanjem usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu.

Međunarodni faktoring je faktoring čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog u spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga. Međunarodni faktoring se obavlja u jednofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuje samo jedan faktor ili u dvofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuju faktor sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem u inostranstvu.
Faktoring bez regresa podrazumeva da je faktor preuzeo rizik naplate potraživanja na sebe. Rizik naplate potraživanja obuhvata rizik nesposobnosti plaćanja od strane dužnika.

Faktoring sa regresom podrazumeva da ustupilac odgovara faktoru za naplativost potraživanja – na dan dospelosti potraživanja. Kad je ugovoren faktoring sa regresom, faktor ima pravo da zahteva namirenje od dužnika, ustupioca ili od obojice u isto vreme, u granicama odgovornosti dužnika i ustupioca, ako nije drugačije ugovoreno.
Obrnuti faktoring je posebna vrsta faktoringa koji se ugovara između faktora i dužnika iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu, na osnovu koga faktor, preuzimanjem faktura od dužnika, preuzima njegovu obavezu plaćanja prema poveriocima, a ima pravo naplate od dužnika u roku iz ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.
Privredno društvo (faktoring društvo) osnovano u Republici radi obavljanja faktoringa može da obavlja poslove faktoringa ako ima najmanje 40.000.000,00 dinara novčanog kapitala i koje ima odobrenje za obavljanje posla faktoringa izdato od ministarstva nadležnog za poslove finansija. Faktoring društvo može obavljati samo posao faktoringa i sa faktoringom srodne ili povezane poslove.
Zahtev za izdavanje odobrenja

Zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje posla faktoringa Ministarstvu podnosi osnivač faktoring društva ili lice koje on ovlasti.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) osnivački akt faktoring društva;
2) podaci o osnivačima faktoring društva i to:
(1) za osnivače fizička lica – overena kopija lične karte ili očitana biometrijska lična karta za državljane Republike, odnosno overena kopija pasoša za strane državljane, kao i uverenje nadležnog organa, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva, da osnivač nije osuđen pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti;
(2) za osnivače pravna lica – overena kopija rešenja ili drugog akta o upisu osnivača u registar organa koji je prema propisima zemlje sedišta osnivača nadležan za vođenje registra privrednih subjekata, odnosno pravnih lica, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva;
3) overena izjava osnivača o iznosu njihovih udela/akcija u faktoring društvu;
4) podaci o odgovornom licu faktoring društva: overena kopija lične karte ili očitana biometrijska lična karta za državljane Republike, odnosno overena kopija pasoša za strane državljane, kao i uverenje nadležnog organa, ne starije od šest meseci od dana podnošenja zahteva, da odgovorno lice nije osuđeno pravosnažnom presudom na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti;
5) overena izjava osnivača da će osnovni novčani kapital biti uplaćen na račun kod poslovne banke;
6) overena izjava osnivača o poreklu finansijskih sredstava.
Ministarstvo rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, ukoliko je podnosilac prethodno dostavio Ministarstvu dokaz o izvršenoj uplati osnovnog novčanog kapitala.
Osnivač privrednog društva ili lice koje on ovlasti dužan je da prijavu za upis faktoring društva u registar privrednih subjekata koju vodi Agencija za privredne registre podnese u roku od deset dana od dana dobijanja rešenja Ministarstva kojim se faktoring društvu izdaje odobrenje za obavljanje poslova faktoringa, kao i svaku promenu podataka.
 

петак, 21. март 2014.

Krediti

Najčešći izvor finansiranja malih preduzeća jeste lična ušteđevina vlasnika. Međutim, potrebna finansijska sredstva preduzetnici mogu pozajmiti od spoljnih izvora finansiranja, među kojima su najznačajniji:

• finansijske institucije - banke,
• državne organizacije,
• razvojne agencije,
• lizing kompanije i
• investicioni fondovi.
Dodatne mogućnosti, koje zadnjih godina sve više dobijaju na značaju u Srbiji, su pozajmice od potencijalnih biznis partnera koji u zamenu za uloženi kapital stiču određeni udeo u vlasništvu. Ovako obezbeđen udeo u vlasništvu može pratiti i pravo učestvovanja u upravljanju poslovanjem i odlučivanju, što sve zavisi od visine udela i dogovora partnera na samom početku.

Sa druge strane, krediti kao izvor finansiranja biznisa predstavljaju pozajmljeni oblik finansiranja koji davaocu kredita ne obezbeđuje pravo učešća u vlasništvu biznisa već pravo na pripadajuću kamatu ili nadoknadu za korišćenje tuđih izvora finansiranja. Preduzetnik je u obavezi da vrati kredit uvećan za iznos dogovorene kamate koja predstavlja trošak kapitala.


Ukoliko razmišljate o uzimanju kredita vaš prvi korak je definisanje svrhe i namene kredita. Krediti mogu biti dugoročni i kratkoročni, sa „grejs“ periodom od šest meseci ili kraće, sa i bez učešća, sa ili bez hipoteke, ili sa nekim drugim vidom obezbeđenja, sa mesečnim, tromesečnim ili čak polugodišnjim anuitetima itd. Najbolji je onaj krediti koji je u skladu sa vašim biznis potrebama i to pre svega u pogledu roka dospeća i dinamike otplate. Osnovno pravilo kreditiranja malog biznisa, posebno na samom početku, je uskladiti rok dospeća kredita i dinamiku otplate sa dinamikom očekivanih rezultata koji će nastati kao posledica korišćenja datih finansijskih sredstava.
Najčešći oblici kredita dostupni gotovo kod svih banaka su:

Kreditne linije koje pomažu da se premoste privremeni nedostaci novca za finansiranje svakodnevnog poslovanja. To znači da firma ima dozvoljeni minus na svom tekućem računu, koji se stalno obnavlja, a pokriva se redovnim prilivima na račun. Kreditna linija vam obezbeđuje sigurnost i kontinuitet u poslovanju i izmirenju finansijskih obaveza o roku njihovog dospeća. U praksi česte su situacije da kupac nije u mogućnosti da izvrši obavezu plaćanja u dogovorenom roku, koje mogu uticati negativno na kontinuitet vašeg poslovanja i samim tim vašu sposobnost izmirenja dospelih obaveza. Kreditne linije obično daje banka kod koje firma ima otvoren tekući račun preko kog obavlja dogovoren procenat ukupnog platnog prometa (najčešće za početnike, procenat ide i preko 50% prometa). Kamatne stope su povoljnije u odnosu na ostale vrste kredita i kamata se plaća samo na visinu iznosa u korišćenju.

Kratkoročni krediti su krediti sa rokom dospeća do godinu dana. Obično se vezuju za promenljivu kamatnu stopu. Kratkočni krediti su takođe poznati kao krediti za likvidnost i koriste se za nabavku i finansiranje obrtnih sredstava kao što su: nabavka robe ili sirovina, finansiranje zaliha roba i sirovina, isplata zarada, kao i prevazilaženje perioda van sezone u firmama koje imaju izražen uticaj sezone na redovno poslovanje. Ova vrsta kredita odobrava se na bazi prethodne poslovne istorije firme. Kakve će uslove firma dobiti od banke takođe zavisi od broja godina u poslu, vrste biznisa, da li je firma u gubitku ili dobitku, kao i sredstva obezbeđenja koja preduzetnik može da ponudi kao vrstu garancije da će kredit biti vraćen u dogovorenom roku.

Dugoročni krediti su krediti sa rokom dospeća dužim od godinu dana. Obično se uzimaju kada postoji potreba za kupovinom nove opreme, kada se lansira novi proizvod, kada nemate dovoljno novca da sami započnete posao, kada ulazite u nove poslovne projekte, kao i svim drugim oblicima finansiranja poslovnog razvoja i širenja raspoloživih poslovnih kapaciteta. S obzirom na dugi rok vraćanja kredita, ova vrsta pozajmice uglavnom ide sa obezbeđenjem u vidu hipoteke nad poslovnim ili privatnim nepokretnostima preduzetnika.
Važno je istaći da postoje i alternativni oblici finansiranja biznisa koji početnicima mogu značajno pomoći u prevazilaženju problema nedovoljno raspoloživih finansijskih sredstava.

Jedan od najčešće korišćenih je tzv. finansiranje od strane dobavljača. Odloženo plaćanje dobavljačima, posebno kada je taj rok duži od roka odloženog plaćanja koji ste vi odobrili vašim kupcima, može značajno uticati na vašu likvidnost, tj. sposobnost redovnog izmirenja dospelih obaveza.
PRAKTIČNI SAVETI

Ukoliko se odlučite za neki od predstavljenih oblika pozajmljenih izvora finansiranja, pre toga obavezno:

• Jasno definišite svrhu pozajmljivanja i namenu pozajmljenih finansijskih sredstava u smislu jasnog finansijskog cilja, očekivanih rezultata i liste konkretnih stvari koje ćete platiti ili obezbediti pozajmljenim novcem.
• Napravite plan otplate duga kojim ćete banci demonstrirati način upotrebe sredstava i očekivane rezultate iz kojih ćete dug otplaćivati o roku dospeća.
• Budite spremni da date određeno sredstvo obezbeđenja u zamenu za rizik koji banka preuzima ukoliko vam odobri kredit.
• Trgujte. Pregovarajte sa više banaka i upoznajte se dobro da modelom njihovog rada pre nego napravite finalni dogovor.

уторак, 18. март 2014.

Uplata pazara

Robu i usluge možete da naplaćujete putem računa i u gotovom. Gornja granica je dinarska protivvrednost do 15.000 evra. Naplaćenu gotovinu, odnosno pazar morate da uplatite na račun svoje firme jednom nedeljno. 

To se zove obaveza uplate pazara. Kako ne bi bilo nerazumevanja, dinare koje ste po bilo kom osnovu primili u gotovom (osim onih koje ste podigli iz svoje banke da biste platili neku obavezu) morate da uplatite na račun svoje firme u banci jednom nedeljno.


Ova obaveza ne važi za menjačnice, za koje Narodna banka Srbije propisuje rokove za uplatu gotovine.

Sve što je nužno da se plati od obaveza prema pravnim licima, privrednim društvima i preduzetnicima, plaća se sa računa, odnosno bezgotovinski. Međutim, obaveze koje imate prema dobavljačima koji su fizička lica (primer: nabavka robe od poljoprivrednika) možeš da se isplati i gotovim novcem, koji je prethodno podignut sa računa i za koji postoji jasna propratna dokumetnacija o primopredaji i svrsi promopredaje gotovine. Tu ne postoje ograničenja u visini iznosa.
Naplaćivanje u gotovini

Pojedinačne naplate koje su veće od dinarske protivvrednosti od 15.000 evra nije moguće primiti u gotovini u skladu sa Zakonom. Iznosi u protivvrednosti od 15.000 evra i više uplaćuju se virmanskim plaćanjem (putem naloga za prenos ili elektronskim bankarstvom) direktno na račun vašeg preduzeća. Ovo ograničenje ne važi samo za pojedinačne naplate, već i za više povezanih transakcija čija ukupna vrednost prelazi ovaj iznos. Kršenjem Zakona po ovom osnovu zaprećena je kazna od 500.000 do 3.000.000 dinara za privredno društvo (uz dodatnu kaznu od 20.000 do 200.000 dinara za ovlašćeno lice) ili od 5.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
Podizanje gotovine s računa

Sa računa firme dnevno je moguće da se podigne maksimalno 150.000,00 dinara u gotovini, bez obaveze pravdanja za šta je taj novac potreban. Za podizanja većeg iznosa u gotovini, neophodan je originalan dokument na osnovu kojeg može da se utvrdi svrha namene podignute gotovine (račun, rešenje, ugovor, odluka, itd.) koji se podnosi banci na uvid i overu. Ove odredbe važe za privredne subjekte koji na osnovu rešenja poreske uprave plaćaju paušalni porez.

недеља, 16. март 2014.

Fiskalna kasa

Fiskalne kase su uređaji za registrovanje podataka o vrednosti prodatih dobara i izvršenih usluga, drugim rečima prometa, koji su prethodno uneti u kasu u vidu baze podataka o dobrima i uslugama, uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci fiskalne kase, njihovo periodično evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne kase i formiranje i štampanje fiskalnih dokumenata.


Zakonom o fiskalnim kasama se, između ostalog, uređuje evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa dobara na malo, odnosno svake pojedinačno izvršene usluge fizičkim licima preko elektronske registar kase sa fiskalnom memorijom. Kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase kao i kontrola ovlašćenih servisa u nadležnosti je tržišnog inspektora i ministarstva nadležnog za poslove trgovine.

Osoba koja je upisana u odgovarajući registar za promet dobara na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužna je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).

Osim fiskalne kase pravno lice ili preduzetnik mora da ima i terminal za daljinsko očitavanje fiskalnih kasa i da sklopi ugovor sa Telekom Srbija o usluzi daljinskog očitavanja, poznatiji kao DŽiPieS (GPS). Ova obaveza se ne odnosi na poljoprivrednog proizvođača i vlasnika samostalne zanatske radnje koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode, odnosno sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).

Postupak fiskalizacije

Pre početka korišćenja fiskalne kase, poreski obvezik preko ovlašćenog servisa dostavlja organizacionoj jedinici Poreske uprave zahtev za stavljanje u upotrebu fiskalne kase. Fiskalizacija se vrši u ovlašćenom servisu od strane ovlašćenog radnika Poreske uprave i ovlašćenog servisera. Izvršena fiskalizacija i određivanje evidencionog broja fiskalne kase utvrđuje se rešenjem Poreske uprave. Poreska uprava vodi evidenciju o fiskalnim kasama preko kojih se evidentira promet. Evidentiranje prometa preko fiskalne kase ne može se vršiti pre određivanja evidencionog broja i izvršenog plombiranja fiskalne kase.


Nakon izvršene fiskalizacije (plombiranja fiskalne kase fiskalnim plombama od strane Poreske uprave i servisnom plombom od strane ovlašćenog servisa) fiskalna kasa se može pustiti u upotrebu.
Unos baze podataka o dobrima i uslugama u fiskalnu kasu može izvršiti sam korisnik ili to za njega može uraditi ovlašćeni servis. Po zakonu o fiskalnim kasama ovlašćeni servis nije u obavezi da izvrši unos baze podataka o artiklima, pa se može očekivati da za ovu uslugu zahteva naknadu.

Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se delatnosti iz sledećih oblasti, grana i grupa klasifikacije delatnosti, i to:

47.91 - Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;

47.99 - Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca: prodaja preko automata i prodaja preko putujućih prodavaca - ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe - kolporteri;
49.10 - Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni;
49.20 - Železnički prevoz tereta;
49.31 - Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika;
49.32 - Taksi prevoz;
49.39 - Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju;
49.41 - Drumski prevoz tereta;
49.42 - Usluge preseljenja;
50.30 - Prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima;
50.40 - Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima;
51.10 - Vazdušni prevoz putnika;
51.21 - Vazdušni prevoz tereta;
52.21 - Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju;
53 - Poštanske aktivnosti;
55.90 - Ostali smeštaj - studentski i đački domovi;
59.14 - Delatnost prikazivanja kinematografskih dela;
61 - Telekomunikacije;
64 - Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova;
65 - Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;
66 - Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju;
69.10 - Pravni poslovi;
75.00 - Veterinarske delatnosti - Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja;
81.21 - Usluge redovnog čišćenja zgrada;
81.22 - Usluge ostalog čišćenja zgrada i opreme;
81.29 - Usluge ostalog čišćenja;
84.30 - Obavezno socijalno osiguranje;
85 - Obrazovanje;
86 - Zdravstvene delatnosti - zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
87 - Socijalna zaštita sa smeštajem;
88 - Socijalna zaštita bez smeštaja;
90 - Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti;
91 - Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti;
92 - Kockanje i klađenje;
93 - Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti;
94.91 - Delatnost verskih organizacija;
95.23 - Popravka obuće i predmeta od kože;
95.25 - Popravka satova i nakita;
96.09 - Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti - aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila.

Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:


33.11 - Popravka metalnih proizvoda;

33.12 - Popravka mašina;
33.13 - Popravka elektronske i optičke opreme;
33.14 - Popravka električne opreme;
33.15 - Popravka i održavanje brodova i čamaca;
33.17 - Popravka i održavanje druge transportne opreme;
33.19 - Popravka ostale opreme;
37 - Uklanjanje otpadnih voda;
38.11 - Skupljanje otpada koji nije opasan;
43.11 - Rušenje objekata;
43.12 - Priprema gradilišta;
43.13 - Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem;
43.21 - Postavljanje električnih instalacija;
43.22 - Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
43.29 - Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
43.31 - Malterisanje;
43.32 - Ugradnja stolarije;
43.33 - Postavljanje podnih i zidnih obloga;
43.34 - Bojenje i zastakljivanje;
43.39 - Ostali završni radovi;
43.91 - Krovni radovi;
43.99 - Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi;
45.20 - Održavanje i popravka motornih vozila;
74.20 - Fotografske usluge;
81.10 - Usluge održavanja objekata;
81.30 - Usluge uređenja i održavanja okoline;
95.11 - Popravka računara i periferne opreme;
95.12 - Popravka komunikacione opreme;
95.21 - Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu;
95.22 - Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme;
95.24 - Održavanje i popravka nameštaja;
95.29 - Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo;
96.01 - Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda;
96.02 - Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona;
96.03 - Pogrebne i srodne delatnosti.

Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i:


- delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 88/11), osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

- poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata ("Službeni glasnik RS", broj 56/12), osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog pravilnika ;
- isporuka hrane i pića i prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.

Fiskalni dokumenti

Fiskalni dokumenti jesu fiskalni isečak (račun koji se daje kupcu), dnevni izveštaj, periodični izveštaj i presek stanja. Kopija svih ovih dokumenata, kada se odštampaju, ostaje na kontrolnoj traci.


Fiskalni isečak sadrži podatke o prodavcu, mestu i vremenu prodaje, proizvodima, cenama, iznosima poreza, a može da sadrži i neku reklamnu poruku. Obveznik koji je dužan da evidentira svaki pojedinačni promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima preko fiskalne kase, dužan je da kupcu dobara, odnosno korisniku usluge odštampa i izda fiskalni isečak fiskalne kase preko koje je evidentiran promet, bez obzira da li kupac dobara, odnosno korisnik usluga to zahteva ili ne.

Dnevni izveštaj sa zbirnim podacima o tome šta je na kasi rađeno tokom dana, štampa se na kraju svakog radnog dana. Za svaku kasu se vodi knjiga dnevnih izveštaja koja se čuva na prodajnom mestu. Presek stanja, koji sadrži zbirne podatke od štampanja prethodnog dnevnog izveštaja do trenutka kada zatražiš presek, prave se za sopstvene potrebe ili na zahtev poreskog inspektora. Periodični izveštaj štampa se na kraju poreskog perioda (zavisi od toga da li PDV plaćaš mesečno ili tromesečno).

Defiskalizacija

U slučaju prestanka obavljanja delatnosti, a radi preuzimanja podataka iz fiskalne memorije, poreski obveznik je dužan u roku od tri dana od dana prestanka obavljanja delatnosti da obavesti Poresku upravu i ovlašćeni servis o prestanku obavljanja delatnosti.

Podatke iz fiskalne memorije preuzima ovlašćeni servis u prisustvu ovlašćenog predstavnika Poreske uprave. Poreski obveznik ima pravo da prisustvuje preuzimanju podataka iz fiskalne memorije. Fiskalnu memoriju ovlašćeni servis čuva dok Poreska uprava pisanim putem ne odobri uništavanje, uz prisustvo komisije koju formira ovlašćeni servis i Poreska uprava.