Poreski prekršaji i krivična dela

Postoji niz prekršaja i krivičnih dela koja se tiču isključivo nepravilnosti u prijavljivanju, evidentiranju i plaćanju poreza i sporednih davanja, kao i pokušaja da se izbegne plaćanje ovih obaveza. Za postupanje u slučaju poreskih prekršaja nadležna je poreska inspekcija, a u slučaju krivičnih dela — poreska policija.

Prekršaji

Nepodnošenje poreske prijave, neobračunavanje i neplaćanje poreza, prijavljivanje manjih iznosa i davanje netačnih podataka jesu prekršaji za koje se plaća kazna u procentualnoj vrednosti spornog iznosa poreza (do 25 odsto, zavisno od okolnosti, s tim što kazna za pravna lica ne može biti manja od 100.000 dinara, a za preduzetnike od 10.000 dinara). Za ove prekršaje kažnjava se i direktor privrednog društva, s 5.000 do 50.000 dinara.

Postoji i dugačak spisak prekršaja koji se kažnjavaju fiksnim iznosom — od 100.000 do 600.000 dinara za privredna društva (uz 5.000 do 30.000 za direktora), odnosno od 12.500 do 300.000 dinara za preduzetnika.

Prekršaji zastarevaju za pet godina.

Krivična dela

Poreska krivična dela koja mogu da počine preduzetnik i direktor privrednog društva jesu:

• neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit ako je iznos veći od 500.000 dinara (zatvorska kazna do 10 godina, plus novčana kazna, plus zabrana rada do pet godina);
• davanje lažnih podataka, kao i prodaja, sakrivanje, oštećenje i uništenje stvari koja je predmet prinudne naplate, poreske kontrole, ili je sredstvo obezbeđenja (zatvor do jedne godine i novčana kazna);
• neobeležavanje akciznih proizvoda markicom ili prodaja bez markice (do pet godina zatvora, zabrana rada do pet godina i oduzimanje sporne robe);
• skladištenje robe u neregistrovanoj prostoriji ili bez propisane dokumentacije (zatvor do tri godine, novčana kazna i zabrana rada).