Učenje iz fotelje

Online učenje predstavlja danas najjednostavnijii i najpristupačniji vid učenja. Pruža vam mogućnost da učite od kuće, odnosno kako bi to rekli iz Top Šopa –  “ Iz fotelje“! 

Međutim, iako živimo u „eri interneta i modernih tehnologija“  koje nam olakšavaju savremeni i dosta užurbani način života, većina ljudi i to bez obzira na godine, skeptična je prema ovom vidu učenja.

Zato ćemo vam predočiti 5 prednosti online učenja u odnosnu na standardni vid nastave i razbiti  predrasude o edukaciji putem interneta.

1. Pruža više slobode!

Istraživanje pokazuje da veliki broj ljudi smatra da online nastava nije dovoljno kvalitetna,  samo zato što profesor nije fizički prisutan. Međutim, to nije tačno.

Čak i suprotno! Kada učite online, iz udobnosti svog doma, osećate se slobodnije i možete postaviti mnogo više pitanja i zahtevati pojašnjenja, nego kada se okruženi masom nepoznatih ljudi.  Zar ne?

Većina online nastava funkcioniše po prinicpu da svi učesnici mogu međusobno razgovorati,  ali ne i da vide jedni druge, dok je jedina osoba koju mogu istovremeno i da vide i čuju profesor.

2. Možete učiti iz bilo kog mesta!

Kada smo već pomenuli učenje iz udobnosti svog doma, nije potrebno pričati previše o tome da online nastavu možete da pohađate bilo kada i bilo gde. Nije bitno u kom ste gradu ili delu grada, ne morate da putujete do centra za učenja, pa čak ni da se pripremate ( sređujete) za čas. Uživajte u učenju iz fotelje!

3.  Online škola nema fiksno radno vreme!

Savremeni način života nameće dosta obaveza, pa često ljudi odustaju od kurseva jer ih ne mogu uklopiti sa obavezama. Škole uglavnom imaju fiksne termine nastave i naravno, ne rade u kasnim večernjim satima, pa ukoliko se uklopite – uklopili ste se!

Dakle, ukoliko želite veću slobodnu oko termina učenja – nema dileme! Prednost online učenje jeste što možete učiti kada god vama odgovara! Termini se formiraju u dogovoru sa grupom, a kada pojedinac ne stigne ni na taj termin, većina profesora radi ponaosob nadoknadu. Dakle, završite sve obazete, dođite kući, opustite se i učite! Ili možda želite čas u pauzi za ručak! Kako god vama odgovara. I zapamtite – rad na sebi je najbolja investicija!

4. Uštedite na prevozu!

Osim vremena, razmislite samo i koliko novca bi ste potrošili na prevoz do škole u kojoj se izvodi nastave i nazad do kuće. Dakle, ne samo da vam za online učenje treba manje vremena, već ćete i uštedeti!

5. Neograničen pristup gradivu!

Metodologija učenja na daljinu razvijana je više od 150 godina.  Nastava je intenzivna. Bogata živim primerima koji su vam dostupni tako da možete reagovati, korigovati, pitati, probati. Predavanja su opipljiva, kao da ste u učionici!

Takođe, sva predavanja se snimaju, tako da imate mogućnost da neograničeno puta ponavljati gradivo koje želite da naučite. Bez stresa, učite brzinom koja vama odgovara. Konstantna dostupnost materijala i stalni uvid u ono što učite omogućava vam visok stepen samokorekcije i napredovanja koje vidnije sami možete pratiti i proveravati.

Dakle, nema više dileme! Ukoliko želte da uštedite na vremenu i novcu, a da se istovremeno kvalitetno obrazujete , rešenje su online kursevi!

Kako otvoriti firmu D.O.O

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU - D.O.O.

Naravno sve promene mozete proveriti i preko sajta Agencije privredne registre i naci gotove primere ugovora.

• Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo u

kome jedan ili više članova (fizičkih i/ili pravnih lica)

imaju udele u osnovnom kapitalu. Članovi društva ne

odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva, osim u

slučaju zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti.

• Članovi društva sa ograničenom odgovornošću svoje

međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom,

uređuju slobodno, ako zakonom nije drugačije uređeno.

SADRŽINA OSNIVAČKOG AKTA

1. Lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište

člana društva.

2. Poslovno ime i sedište društva.

3. Pretežna delatnost društva.

4. Ukupan iznos osnovnog kapitala društva.

5. Iznos novčanog uloga, odnosno novčana vrednost i opis

nenovčanog uloga svakog člana društva.

6. Vreme uplate, odnosno novčana vrednost i opis

nenovčanog uloga svakog člana društva.

7. Udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu

izražen u procentima.

8. Određivanje organa društva i njihovih nadležnosti; ako

osnivački akt ne sadrži ove odredbe, organi društva imaju

nadležnosti predviđene zakonom.

UGOVOR ČLANOVA DRUŠTVA

• Društvo sa ograničenom odgovornošću, pored osnivačkog

akta, može imati ugovor članova društva kojim se

regulišu njihovi međusobni odnosi u vezi sa društvom.

• Ugovor članova društva proizvodi dejstvo isključivo

između članova društva koji su ga zaključili i ne prilaže

se uz prijavu za registraciju.

OSNOVNI KAPITAL I ULOZI

• Ulog u društvo sa ograničenom odgovornošću može biti

novčani i nenovčani, i izražava se u dinarima. Nenovčani

ulozi mogu biti u stvarima i pravima.

• Osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću

iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom

predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva

koja obavljaju određene delatnosti.

• Ulozi u društvo sa ograničenom odgovornošću ne moraju

biti jednake vrednosti.

UPLATA I UNOŠENJE ULOGA

• Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva

mora se uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u

osnivačkom aktu, a taj rok ne može biti duži od pet godina.

UDELI

• Udeli u društvu nisu hartije od vrednosti.

• Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili

osnivačkim aktom drugačije uređeno.

• Članovi društva imaju pravo preče kupovine udela koji

je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo

isključeno osnivačkim aktom ili zakonom.

RASPODELA DOBITI

• Članovi društva imaju pravo na udeo u dobiti utvrđenoj

godišnjim izveštajem o poslovanju, ako osnivačkim

aktom ili ugovorom nije drugačije utvrđeno.

• Dobit se deli među članovima društva srazmerno udelima,

ako nije drugačije uređeno osnivačkim aktom.

ORGANI DRUŠTVA

• Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno

ili dvodomno, što se određuje osnivačkim aktom.

• U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:

– skupština,

– jedan ili više direktora.

• U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:

– skupština,

– nadzorni odbor,

– jedan ili više direktora.

         

SASTAV I DELOKRUG SKUPŠTINE

• Skupštinu čine svi članovi društva, a u jednočlanom

društvu funkciju skupštine vrši jedini član društva.

• Ako osnivačkim aktom nije drugačije uređeno, skupština:

– donosi izmene osnivačkog akta;

– usvaja finansijske izveštaje i izveštaje revizora;

– nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora, ako

je upravljanje društvom jednodomno;

– usvaja izveštaje nadzornog odbora, ako je upravljanje

društvom dvodomno;

– odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala

društva;

– odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka;

– imenuje i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za

njegov rad, odnosno načela za utvrđivanje te naknade,

ako je upravljanje društvom jednodomno;

– bira i razrešava članove nadzornog odbora, ako je

upravljanje društvom dvodomno;

– imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad;

– odlučuje o pokretanju postupka likvidacije;

– vrši i druge poslove, u skladu sa zakonom i osnivačkim

aktom.

DIREKTORI I NADZORNI ODBOR

• Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici

društva. Broj direktora određuje se osnivačkim

aktom ili odlukom skupštine. Ako broj nije određen

osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, smatra se da

društvo ima jednog direktora.

• Direktora imenuje i razrešava skupština, odnosno

nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.

• Direktor zastupa društvo u skladu sa osnivačkim aktom,

odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog

odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

• Direktor društva odgovara za uredno vođenje poslovnih

knjiga i tačnost finansijskih izveštaja društva. Direktor

je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama

skupštine, u koju svaki član društva može izvršiti uvid.

• Ako je upravljanje društvom dvodomno, društvo ima i

nadzorni odbor koji nadzire rad direktora.

• Član nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane

zakonom za direktora akcionarskog društva i

ne sme biti zaposlen u društvu. Predsednika i članove

nadzornog odbora bira i razrešava skupština društva.

• Nadzorni odbor:

– određuje poslovnu strategiju društva;

– bira i razrešava direkotra i utvrđuje naknadu za njegov

rad, odnosno načela za utvrđivanje te naknade;

– nadzire rad i usvaja izveštaje direktora;

– vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;

– vrši nadzor nad zakonitošću poslovanja društva;

– ustanovljava računovodstvene politike i politike

upravljanja rizicima;

– predlaže skupštini izbor revizora i nagradu za njegov

rad;

– vrši i druge poslove određene osnivačkim aktom i

odlukom skupštine.

Propisana dokumentacija i naknada za registraciju

1. Osnivački akt društva sa overenim potpisima članova

društva.

2. Dokaz o identitetu članova društva – fotokopija lične

karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome

je registrovano pravno lice.

3. Odluka o imenovanju zastupnika, ako nije određen

osnivačkim aktom.

4. Potpis zastupnika overen od strane nadležnog organa

overe.

5. Potvrda banke o uplati novčanog uloga, odnosno sporazum

članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga

ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog

uplaćuje, odnosno unosi u društvo do osnivanja.

6. Odluka o imenovanju predsednika i članova nadzornog

odbora, ako je upravljanje dvodomno, a predsednik i

članovi nadzornog odbora nisu imenovani osnivačkim

aktom.

Naknada za registraciju osnivanja iznosi 4.500,00 din,

a prilikom podnošenja prijave za osnivanje uplaćuje se i

naknada za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta u

iznosu od 1.000,00 dinara.

Vodič za preduzetnike

Osnovni privredni subjekti:

a) PREDUZETNICI -  su fizička lica koja ostvaruju prihod samostalnim

obavljanjem delatnosti i sa tim u vezi osnivaju radnju, odn. odgovarajući

oblik poslovanja - radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio,

pansion, apoteku, ordinaciju;

b) PRIVREDNADRUŠTVA - su pravna lica koja osnivaju osnivačkim aktom

pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti proizvodnje, prometa robe i

vršenja usluga na tržištu a sve radi sticanja dobiti: društvo sa

ograničenom odgovornošću, društveno preduzeće, javno preduzeće,

akcionarsko društvo, ortačko društvo, komanditno društvo;

Nakon što ste dobili rešenje o registraciji od strane Agencije za privredne registere (Zakonom o registraciji privrednih subjekata propisani su uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih subjekata) vaši sledeći koraci su:

1. Izrada pečata

- vrši se kod pečatoresca kome se dostavlja rešenje o registraciji;

2. Dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB)

- jedinstvenog i jedinog broja preduzetnika, pravnog lica, koji se koristi u

poreskom postupku i platnom prometu za sve javne prihode i zadržava se

do prestanka statusa poreskog obveznika;

- prijava za registraciju podnosi se na obrascu PR-1 za pravna lica i PR-2 za

preduzetnike (uz obrazac potrebno je podneti još i rešenje o registraciji,

ličnu kartu, pečat i dokaz o sedištu pravnog lica, preduzetnika);

- prijava se podnosi filijali Poreske uprave prema sedištu radnje odnosno

pravnog lica;

3. Otvaranje tekućeg računa kod banke

- prema čl. 51. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik je dužan,

nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko

tekućeg računa kod banke i da vodi sva sredstva na tom računu,

uključujući i uplatu gotovog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuje

platni promet;

- preduzetnik može imati više od jednog računa u jednoj banci kao i račune

u više banaka;

4. Prijava zaposlenih

- nakon zaključenja Ugovora o radu, kojim se zasniva radni odnos, vrši se

prijava zaposlenih kod:

1. Nacionalne službe za zapošljavanje (mesno nadležne filijale prema sedištu

poslodavca) - dostavljaju se popunjeni obrasci E1 i E3.

2. Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (mesno nadležne

filijale prema sedištu poslodavca) - dostavlja se popunjeni obrazac M1/M2.

3. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (mesno nadležne filijale

prema seidštu poslodavca) - dostavlja se popunjeni obrazac M1/M2.

- Preduzetnici prijavu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnose kod

Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih

delatnosti.

5. Instaliranje fiskalne kase i dodatne opreme

- ukoliko obavljate promet dobara na malo, odnosno pružanje usluga fizičkim

licima dužni ste  da evidentirate svaki pojedinačno ostvaren promet preko

fiskalne kase;

- lice može da otpočne obavljanje delatnosti posle fiskalizacije fisklane kase

i njenog instaliranja u objektu, mestu gde se obavlja promet;

- osim toga obveznici su dužni da obezbede i priključe na interfejs fiskalne

kase u objektu terminal za daljinsko očitavanje svih formiranih dnevnih

izveštaja.

Knjigovodstvo za početnike - računovodstvo uvod

Šta je preduzetništvo ?

„Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe". (Dr Nenad D. Penezić, ''Kako postati preduzetnik'', Beograd, 2003.)

Da biste bili uspešni u nečemu i da biste uopšte imali mogućnosti u realizaciji svojih ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala mogućnost realizacije, morate poznavati tehnologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije, dobavljače, kupce i njihove potrebe, troškove proizvodnje i distribucije, marže, monopol, dominantne igrače i njihove jake i slabe strane. Ova znanja će vam pomoći i da unapredite svoje ideje i da unapređujete već postojeće segmente svog preduzeća. 

Preduzetništvo obuhvata zbir znanja, veština i sposobnosti, ali i kreativnost, pokretački duh, hrabrost, odgovornost, dinamičnost, posvećenost, upornost.

Zašto su važna preduzetnička znanja i veštine?

Zbog lakšeg snalaženja u oblasti poslovanja.

Kao preduzetnik, možete da birate čime ćete se baviti, na koji način i kada.

Preduzetnička znanja i veštine možete primeniti u svim oblastima života.

Razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovanje iz oblasti preduzetništva ključni je element zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu

Tek sa tim znanjem ste u stanju da razmišljate o tržištu i pronalazite nove, bolje i efikasnije načine da zadovoljite potrebe tog tržišta. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete nešto novo na tržištu. Da budete  PREDUZETNIK.

Virtuelne kancelarije

Novi koncept virtuelnih kancelarija predstavlja trend u svetu i kod nas. Prednosti u vidu smanjenja mesečnih troškova, reprezentativne adrese i profesionalnog nastupa za klijente i dobavljače, mogućnosti outsourcing-a administrativnih i svih dodatnih usluga biznis centra, čine njegove osnovne benefite.

Srbija je među zemljama Starog kontinenta jedna od zanimljivijih poslovnih destinacija, koja privlači investitore različitog profila, i sa različitih meridijana. Dok velike kompanije razvijaju specijalne interne programe namenjene uštedi svih resursa, mala i srednja preduzeća, kao i freelancer-i u tu svrhu na raspolaganju imaju mogućnost inovativnog modela vođenja biznisa i smanjivanja troškova poslovanja – korišćenje virtuelnih kancelarija. Uz pomoć novih tehnologija, svi oni koji nemaju potrebu za stalnim boravkom u kancelarijskom prostoru, mogu iznajmiti usluge servisnog office centra.

S obzirom na rastući trend omasovljivanja statusa freelancer, kao i sistemskog ulaganja u razvoj malih i srednjih preduzeća, izvesno je da će virtuelne kancelarije postati sve prisutniji model poslovne prakse. Na domaćem tržištu, postoji nekoliko firmi koje iznajmljuju poslovni prostor firmama prema njihovim individualnim potrebama.Uz administrativne usluge, u okviru modela virtuelnih kancelarija pruža se mogućnost korišćenja dodatnih usluga poput iznajmljivanja sobe za sastanke, dnevne kancelarije, prostora za događaje, itd.

Prednost ovog koncepta prepoznatljiva je kroz visok oblik fleksibilnosti, a time i veoma značajne finansijske prednosti za klijente. Ukoliko je nekome potrebna lična sekretarica, preusmeravanje poziva, primanje fax-a i poruka, kao i rentiranje kancelarije na kratko vreme za potrebe sastanaka i konferencija, možda bi izbor mogao biti virtuelna kancelarija, čije korišćenje može dovesti do smanjenja troškova i do 10 puta.

REGUS je jedan od pionira ovakvog vida poslovanja

Na taj način, ušteđeni novac može direktno biti uložen u unapređenje ili promociju samog poslovanja. Ovaj model našao je svoju široku primenu, budući da je pogodan kako za velike multinacionalne kompanije koje se pripremaju da uđu na lokalno tržište, preko malih i srednjih preduzeća, tako i za preduzetnike koji rade od kuće ili tek otpočinju sa realizacijom svog biznis plana.

Socijalno preduzetništvo

SENS je mreža socijalne ekonomije Srbije-jedina nacionalna mreža koja okuplja socijalna preduzeća.

Socijalno preduzetništvo je deo socijalne ekonomije, kada se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa.

Socijalno preduzetništvo je inovativan način da ljudi reše različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u svojoj zajednici kroz svoj rad – udruživanjem i korišćenjem održivih biznis modela.

Socijalno preduzeće je biznis koji posluje s idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinaca – već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici.

Poreska prijava

Obaveza svakog fizičkog i pravnog lica je da podnosi poreske prijave, u skladu sa zakonima, dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke, u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, a pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza.

Dužnost svakog poreskog obveznika je da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i na način uređen poreskim propisima.
Poreske prijave se podnose u propisanom roku za registraciju Poreskoj upravi, osim onih poreskih obveznika za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre. Obaveza svih poreskih obveznika jeste i da prijave Poreskoj upravi sve kasnije izmene podataka u prijavi koje se ne prijavljuju Agenciji za privredne registre.

U cilju efikasne elektronske komunikacije, Poreska uprava nudi poreskim obveznicima mogućnost za elektronsko podnošenje poreskih prijava preko portala ePorezi (https://eporezi.poreskauprava.gov.rs/), nakon registracije pomoću Prijave za elektronsko poslovanje i dobijanja odgovarajućeg sertifikata.

 Prednosti elektronskog poslovanja su mogućnost besplatnog podnošenja dokumenata 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, bez troškova i bez obzira na geografsku lokaciju, kao i prenos ovlašćenja po osnovu elektronskog poslovanja. Preko portala se ne može podneti izmenjena prijava. U slučaju podnošenja i papirne i elektronske prijave vrši se knjiženje papirne prijave. Da biste elektronskim putem potpisali prijavu za PDV morate posedovati i elektronski sertifikat za digitalno potpisivanje, koji dodeljuju ovlašćena sertifikaciona tela.

Sve obrasce za poreske prijave možete naći na portalu Poreske uprave. 

Shodno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 47/13 od 29.05.2013. godine) u 2013. godini, poreska prijava će se od 1. jula 2014. godine, osim izmenjene poreske prijave, podnositi isključivo u elektronskom obliku. 
 

PIB

Poreski identifikacioni broj (PIB)

U cilju identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica Poreski identifikacioni broj (PIB).

Svakom poreskom obvezniku određuje se i dodeljuje jedinstven i jedini (PIB) koji se koristi u poreskom postupku, platnom prometu i obavezno se unosi u:

• akta koja poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim državnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
• akta koja Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku;
• dokumenta kojima poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja;
• naloge kojima se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja;
• akta koja poreski obveznik podnosi organima i organizacijama nadležnim za vođenje registra i računa.

PIB se određuje i dodeljuje u Centrali Poreske uprave za sve poreske obveznike u Republici Srbiji.

PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika.

PIB se određuje tako da prvih osam cifara čine redni broj registracije poreskog obveznika, a poslednja cifra predstavlja kontrolni broj.

Sa registracijom osnivanja u Agenciji za privredne registre, dobija se i PIB, koji se određuje i dodeljuje u Centrali Poreske uprave za sve poreske obveznike u Republici Srbiji. Poreskim obveznicima, za čiju registraciju nije nadležna Agencija za privredne registre, PIB se određuje i dodeljuje na osnovu prijave za registraciju, koja se podnosi Poreskoj upravi, odnosno po službenoj dužnosti, u slučajevima propisanim zakonom.

PIB za rezidentna fizička lica koja nisu preduzetnici i za obveznike poreza i doprinosa na prihode od poljoprivrede i šumarstva sastoji se od 13 cifara i predstavlja jedinstveni matični broj građana dodeljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.

Dodeljivanje i detaljno pojašnjenje PIB-a regulisano je putem dva pravilnika:

• Pravilnik o poreskom identifikacionom broju (Sl. glasnik RS br. 57/03, 68/03, 32/09, 48/10), i
• Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 32/2009, 70/2010 i 6/2012)

PIB ne pomaže samo Poreskoj upravi Republike Srbije da identifikuje svoje obveznike, može biti koristan podatak i vama za informisanje o poslovnim partnerima.

Na stranicama Narodne banke Srbije u delu koji obuhvata info servis, možete naći deo koji se odnosi na baze, pretraživače i šifrarnike. Ulaskom u ovaj meni, dobijate još jednom mogućnost da izaberete opciju u okviru istoimenog dela koja se zove jedinstveni registar računa. Pomoću ove opcije dolazite do interaktivne stranice pretraživanje jedinstvenog registra računa. Kada unesete tačno bilo koji od traženih podataka, (a PIB koji se ovde pojednostavljeno zove poreski broj i matični broj su najzahvalniji za ovu operaciju) dobijate detaljne podatke o svim računima kojima vaš poslovni partner raspolaže kod bilo koje banke u zemlji. Ukoliko već nemate saznanje o matičnom broju pravnog lica za koje se interesujete, na ovaj način možete da dođete do matičnog broja kompanije vašeg poslovnog partnera i da se bez preteranih napora dalje informišete putem veb portala Agencije za privredne registre o bilansu stanja i bilansu uspeha iz finansijskih izveštaja podnetih za prethodnu godinu. Bilans stanja i bilans uspeha vam nešto više govore kakvo je finansijsko zdravlje i kakvi su ekonomske mogućnosti vašeg potencijalnog partnera, odnosno daju vam mogućnosti bolje procene za ulazak u poslovni odnos.
 

Poreski obaveznik

Poreski obveznik jeste svaki poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno bilo koje sporedno poresko davanje. Može biti fizičko ili pravno lice koje je dužno da izvrši obavezu nastalu iz poreskopravnog odnosa koji je detaljno definisan u okviru Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poreskopravni odnos obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane.

 Poreskopravnim odnosom se uređuju plaćanje poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza. Takođe, ovaj odnos obuhvata obavezu fizičkog, odnosno pravnog lica da (u skladu sa zakonom):

• utvrdi porez,
• naplati porez u ime poreskog obveznika,
• vodi propisano računovodstvo,
• podnosi poreske prijave,
• dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke,
• ne obavlja plaćanja na način drukčiji od propisanog,
• dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu Poreske uprave
• i druge zakonom utvrđene obaveze u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza.

Svakako, trebalo bi imati na umu i širi smisao poreza koji bi mogao da nam na izvestan način olakša ovu obavezu:

• "Porez je cena koju građani plaćaju državi da bi nadoknadili svoj udeo u korišćenju javnih usluga koje će koristiti." (De Vita De Marko)
• "Porez je deo koji svaki građanin daje državi od svoje imovine da bi ona sačuvala ostatak njegove imovine." (Monteskje)  

Isplata plata od 1. marta 2014. godine?

Gospodin Ljubiša Lazarević nam evo opet pomaše da se snadjemo u novim pravilima igre

Sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa punu primenu ima tek od 1. marta 2014. godine. Do tada važi tzv. prelazni režim u kojem se plate i ostala primanja fizičkih lica na koja se plaća porez po odbitku, isplaćuju na stari način, dok je predaja poreskih prijava dupla. Odnosno poreske prijave se predaju u papirnom obliku, ali se podnose i pripadajuće poreske prijave u elektronskoj formi do kraja tekućeg meseca. Možda je upravo ovaj nametnuti dupli posao za knjigovođe i doveo do toga da se u informacioni sistem Poreske uprave sliva manje elektronskih poreskih prijava nego što je očekivano. Mi se u kancelariji šalimo da je na delu tihi štrajk knjigovođa. Ali naravno da je posredi nešto drugo. Naime, nelogično je očekivati da će knjigvođe sa oduševljenjem dočekati i sprovoditi takve promene za koje sami državni službenici kažu da su veće nego prilikom uvođenja PDV-a. I to u dva meseca koja u zbiru imaju najmanje dana (januar i februar), u kojima ima 7 dana državnih praznika i 16 dana vikenda, kada se sređuju popisne liste, usaglašavaju stanja sa partnerima i poreskim organima i priprema godišnji finansijski izveštaj i još niz “sitnih” poslova. Da podsetimo, porez po odbitku (ovaj termin uključuje i doprinose za socijalno osiguranje) se plaća na sva primanja fizičkih lica kada istovremeno sa isplatom neto iznosa postoji i obaveza plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa. Iako se propisima ne uvodi nova obaveza u pogledu plaćanja poreza, tehničke novine će za pojedine značiti da poreske obaveze moraju platiti pre nego kasnije. Kako je navedeno na sajtu jedne od banaka koje posluju u Srbiji, postupak isplate plata i drugih ličnih primanja koji će biti u primeni od 1. marta 2014. godine, podrazumeva sledeće: isplatilac prihoda podnosi poresku prijavu za porez po odbitku Poreskoj upravi pre isplate prihoda; poreska prijava se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave; na osnovu podnete i prihvaćene poreske prijave, isplatilac prihoda dobija iznos i poziv na broj odobrenja (BOP) po modelu 97 od Poreske uprave, koji će koristiti prilikom plaćanja poreza i isplate prihoda, odnosno upisivati kao "poziv na broj" na nalogu za prenos i nalogu za isplatu; banka prilikom izvršenja naloga klijenata kojima se vrši plaćanje poreza i isplata prihoda, kontroliše ispravnost poziva na broj slanjem upita prema Poreskoj upravi; banka će izvršiti samo one naloge za koje proverom kod Poreske uprave dobije potvrdu o ispravnosti. Takođe, na sajtu Poreske uprave je objavljeno uputstvo koje treba da olakša poreskim obveznicima popunjavanje naloga prilikom isplata plata. Koristeći navedno uputstvo objasnićemo kako se vrši isplata zarada od 1. marta 2014. godine. Plaćanje poreza u sistemu objedinjene naplate poreza i doprinosa vrši se na jedinstven račun za sve poreske obveznike, koji je samo u te svrhe i otvoren. Radi sprovođenja sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa izvršene su izmene u šiframa plaćanja. Nove šifre plaćanja možete videti prateći internet vezu. Šifra plaćanja koja se unosi u nalog ima tri cifre, od kojih prva predstavlja šifru klasifikacije prema obliku plaćanja, a druge dve šifru klasifikacije prema osnovu plaćanja. U zavisnosti od toga koja je šifra plaćanja navedna na pojedinim instrumentima platnog prometa (a to su: nalog za uplatu, nalog za isplatu, nalog za prenos i nalog za naplatu) postoji obaveza upisivanja poziva na broj odobrenja koji je dodeljen od strane Poreske uprave (u daljem tekstu: BOP). U vezi sa objedinjenom naplatom poreza i doprinosa, od važnosti su samo nalog za prenos i nalog za isplatu. Naime, nije moguće izvršiti uplatu ovih javnih dažbina putem naloga za uplatu tj. opšte uplatnice.  Porez po odbitku, kao i prihodi na koje se plaća porez po odbitku ako je isplatilac prihoda fizičko lice, obavezno se plaćaju bezgotovinski, korišćenjem naloga za prenos u koji se upisuje BOP. Pravno lice ili preduzetnik koji prihode fizičkim licima na koje se plaća porez po odbitku isplaćuje gotovinski, u nalog za isplatu kojim podiže sredstva za plaćanje ovih prihoda obavezno unesi BOP. Dakle, prvi korak je podnošenje elektronske poreske prijave PPP-PD putem portala Poreske uprave. Ako je podneta prijava ispravna, to će rezultirati povratnom informacijom koja će (pored ostalog) sadržati i poziv na broj odobrenja (BOP). Ovde nećemo pisati kako se podnosi poreska prijava u elektronskom obliku. Za to upućujemo na internet strane Poreske uprave, na knjigovođe i stručne publikacije. Da bi uopšte pravno lice ili preduzetnik mogao da pristupi portalu Poreske uprave potrebno je da, putem popunjavanja i predaje tzv. PEP obrasca u papirnom obliku u Poresku upravu, ovlasti knjigovođu ili drugu osobu koja ima kvalifikovani elektronski sertifikat ili da zakonski zastupnik ima kvalifikovani elektronski sertifikat. Preporučujemo i ranije objavljene tekstove na ovom sajtu: Elektronski potpis – da li je vreme da imate svoj? Elektronski potpis i dostavljanje poreskih prijava elektronskim putem Propisan je račun za objedinjenu naplatu poreza i doprinosa po odbitku Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku, vrši se na sledeći račun: 840-4848-37 – Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku, ili za elektronsko plaćanje: 840000000000484837 – Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku. Poziv na broj odobrenja sastoji se iz dvocifrenog kontrolnog broja i sedamnaestocifrenog niza brojeva koji za plaćanje poreza po odbitku u objedinjenoj naplati uvek počinje sa 9 (prefiks). Dakle, nakon dobijanja BOP-a od Poreske uprave potrebno je popuniti naloge i poslati / predati ih banci. Evo primera za popunjvanje naloga koji su dati u gore navedenom uputstvu: 1. Bezgotovinsko plaćanje poreza po odbitku 2. Bezgotovinsko plaćanje zarade zaposlenom 3. Podizanje gotovine u banci za isplatu zarade zaposlenom 4. Bezgotovinsko plaćanje naknade zarade za bolovanje preko 30 dana 5. Plaćanje poreza po odbitku asignacijom / cesijom 6. Plaćanje zarade zaposlenom asignacijom / cesijom Poreska uprava je objavila i tabele u kojima je pregledno dato za koje šifre plaćanja postoji obaveza upisa BOP-a u nalog za prenos i nalog za isplatu. Te tabele dajemo u nastavku. Tabela 1. Šifre plaćanja u transakcijama raspodele i obaveznost upisa BOP Šifra Naziv Opis Obaveznost BOP 40 Zarade i druga primanja zaposlenih zarada; lična zarada preduzetnika; razlika zarade lica postavljenih na javnu funkciju za vreme obavljanja te funkcije; ugovorena naknada za privremene i povremene poslove, kao i oporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodišnjih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenog DA 41 Neoporeziva primanja zaposlenih, socijalna i druga davanja izuzeta od oporezivanja i obustave od zarada neoporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodiš-njih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenog;socijalna i druga davanja izuzeta iz oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, izuzev naknade troškova volontiranja;obustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustave NE 42 Naknade zarada na teret poslodavca naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, a koja od prvog dana pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva poslodavca; naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana usled bolesti ili povrede van rada, zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, zbog određivanja za pratioca bolesnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje;naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog prema članu 116. Zakona o radu DA 44 Isplate preko omladinskih i studentskih zadruga isplata članovima zadruge s računa zadruge DA 45 Penzije iznos penzija koji se isplaćuje penzionerima ili prenosi na njihove tekuće račune u banci i drugoj finansijskoj organizaciji, osim isplata u gotovom novcu NE 46 Obustave od penzija obustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustave NE 47 Naknade zarada na teret drugih isplatilaca naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica;naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta do 3 godine;naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta DA 48 Prihodi fizičkih lica od kapitala i drugih imovinskih prava kamata, dividenda i učešće u dobiti, prinos od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, prihod od izdavanja nepokretnosti i pokretnih stvari, prihod od imovinskog prava nad autorskim delom, odnosno od prava industrijske svojine, prihodi od osiguranja DA 49 Ostali prihodi fizičkih lica prihod od ugovorene naknade za stvaranje autorskog dela, prihod sportista i sportskih stručnjaka, prihod od ugovora o delu i drugi prihodi fizičkih lica nepomenuti u šiframa od 40 do 48 DA 53 Uplata javnih prihoda izuzev poreza i doprinosa po odbitku uplata javnih prihoda, i to poreza, izuzev poreza po odbitku, taksi, naknada i dr. NE 54 Uplata poreza i doprinosa po odbitku uplata poreza i doprinosa koje je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun najkasnije na dan isplate prihoda fizičkom licu po odbitku DA 57 Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih tekućih prihoda prenos sredstava sa uplatnog računa tekućeg prihoda u korist poreskog obveznika na ime više naplaćenih ili pogrešno naplaćenih tekućih prihoda DA, u slučaju povraćaja poreza po odbitku, u ostalim slučajevima NE 58 Preknjižavanje više ili pogrešno uplaćenih tekućih prihoda prenos sredstava s jednog uplatnog računa tekućeg prihoda u korist drugog, a na ime više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih tekućih prihoda DA, u slučaju povraćaja poreza po odbitku, u ostalim slučajevima NE Napomene: Ako poslodavac koristi mogućnost da naknade zarada koje isplaćuje na svoj teret u pojedinačnoj poreskoj prijavi (PPP-PD) iskazuje u okviru zarade, tada pri plaćanju zbirnog iznosa neto zarade i ove naknade zarade koristi šifru plaćanja za zarade (40). Šifre plaćanja 57 i 58 koristi samo Ministarstvo finansija Uprava za trezor. Tabela 2. Šifre plaćanja klasifikacije prema obliku plaćanja i polje za upis BOP/PIB Šifra Oblik plaćanja Opis Polje 1 Gotovinski Gotovinske isplate s računa Nalog za isplatu – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (zaduženje) 2 Bezgotovinski Prenos (plaćanje i drugi transferi) s jednog računa na drugi račun Nalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje) 3 Obračunski Obračunska plaćanja (za asignaciju/cesiju) Nalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje), a PIB lica za čiji račun se vrši plaćanje asignacijom unosi se u polje: poziv na broj (zaduženje) 9 Preknjižavanje Povraćaj po osnovu više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih sredstava Preknjižavanje više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih sredstava sa jednog na drugi uplatni raćun javnog prigoda Nalog za prenos – BOP se upisuje u polje: poziv na broj (zaduženje), a PIB se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje) Nalog za prenos – u prijavi na teret BOP se upisuje u polje: pozivna broj (zaduženje), a u prijavu u korist BOP se upisuje u polje: poziv na broj (odobrenje) Napomena: šifru 9 koristi samo Ministarstvo finansija Uprava za trezor

"